Spanać se seje direktno u nekoliko setvenih rokova, a berba se očekuje za 35 do 60 dana.

Poznato je da on veoma dobro podnosi niske temperature i da je biljka kratke vegetacije. Najbolje uspeva na temperaturama između 15 i 18 stepeni.

Kada je više od 25 stepeni, u uslovima dugog dana, brzo formira generativne organe. Izdržava mrazeve od minus 6 do minus 8 stepeni. Ako zdrave i dobro ukorenjene biljke prekrije sneg podneće temperaturu i do minus 20 stepeni. Dobro podnosi zasenčenost, pa se može gajiti u međukulturi.

Prinos ove kulture varira u zavisnosti od uslova gajenja i sorte. Kreće se u proseku od 10 do 25 tona po hektaru. Prinosom od 10 t/ha spanać iznese 40 kg N, 20 kg/ha P2O5, 40 kg K2O, 20 kg Ca. Ukoliko se seje marta i aprila, berba je maja i juna.

Ako je posejan jula i avgusta, skidanje roda je septembra i oktobra. U aprilu i maju bere se spanać posejan septembra i oktobra. Seme treba staviti u kvalitetno pripremljeno tlo. Spanać voli lakša do srednje teška zemljišta, neutralne ili slabo kisele reakcije, sa do 5 odsto humusa.

U plodoredu ova zeljasta biljka dolazi na drugo mesto, posle kultura koje su đubrene stajnjakom. Dobar je predusev za mnoge biljne vrste i pogodan je za postrnu setvu. Ne treba ga sejati nakon đubrenja organskim đubrivima, jer postoji opasnost od prevelikog nakupljanja nitrata.

Setva se obavlja najčešće žitnom sejalicom na dubinu 3 do 4 cm uz utrošak semena 15-25 kg/ha. Rastojanje između redova je 20 do 25 cm. U ozimoj proizvodnji može se gajiti i na gredicama širine 60 do100 cm i visine 10 do 15 cm. Seje se u 2 do 4 reda. Valjanje nakon setve je korisno jer se obezbeđuje ujednačeno nicanje. Kod spanaća posejanog u septembru ili oktobru korisno je u proleće povaljati kako bi se sprečilo podlubljivanje. U baštama spanać sejemo najčešće ručno, te je potrebno proređivanje dva puta. Prvi put biljke ostavljamo u razmaku od 5 do 6 cm, a drugi put oko 10 – do 2 cm.

Ovo lisnato povrće voli vodu i zalivanje. Ako to izostane, listovi svenu i požute. Obavezno je navodnjavanje posle setve da bi se pospešilo nicanje, kao i u fazi porasta i formiranja lisne rozete. Međuredno kultiviranje, ako je moguće, treba uraditi jednom i to do momenta zatvaranja redova. Đubrenje azotom treba sprovesti oprezno, ukupna količina ne treba da bude veća od 100 kg/ha. Obično je dovoljna jedna prihrana.

Spanać se skida kada formira lisnu rozetu 6 do 8 razvijenih listova pa sve do pojave cvetonosnog stabla. Može se brati ručno, sukcesivno podbiranjem na manjim površinama i u baštama. Na većim parcelama kosi se mehanizovano samoutovarnim kosačicama. Listove nakon berbe treba što pre utrošiti, a mogu se čuvati do pet dana. Ako se čuva na temperaturi od 0 do 5 stepeni i relativnoj vlažnosti od 90 do 95 procenata, može da održi svežinu od 8 do 10 nedelja.

Dragan Marković, PSS Zrenjanin