Poljoprivredna stručna služba o aktuelnostima na njivama - Setva krompira: dug put do većeg prinosa

Krompir je zeljasta više godišnja biljka. Potičeiz Perua gde je bio narodu Inka jedan od osnovnih hraniva.

Krompir su u 16. veku u Evropu doneli španski moreplovci. Ovo hranivo u sebi ima potrebnu količinu kalorija, ugljenih hidrata, proteina i vitamina. Za zadovoljenje dnevnih potreba čoveka potrebno je 3,5 kg krompira.

Od ukupne proizvodnje krompira 52 % se troši na ishranu ljudi, 21 na ishranu stoke 10 odsto za seme i 12 % za preradu.

Proizvodnja krompira danas u svetu je na četvrtom mestu posle pšenice, kukuruza i pirinča. Prosečan prinos je 16,5 tona po hektaru. U Evropi se proizvodi na 3 miliona hektara i prosečan prinos je 24,5 tona po hektaru. Najviše se proizvodi u Rusiji, Ukrajini i Poljskoj.

Klice krompira ne rastu na temperaturi ispod četiri, a rastu na više od pet stepeni. Rast počinje kada je temperatura u zemljištu sedam stepeni i viša. Nicanje krtole je brže kod viših temperatura i prosečno traje 25 do 30 dana. Naklijale krtole niču 10 do 12 dana ranije.

Kada je temperatura zemljišta od 18 do 25 stepeni krompir najbrže nikne i to za 10 do 12 dana. Kada je temperatura i vlažnost zemljišta niska, oko 7 stepeni, može se javiti bubuljičavost krompira, tj. stvaranje umesto podzemnih organa, malih krtola. Posebno je izraženo kod sorte jaerla.

Opširnije pročitajte u Listu Zrenjanin klikom na link OVDE !