Sadnja voćaka je izuzetno odgovoran posao od koga u velikoj meri zavisi dugovečnost i intenzitet plodonošenja budućeg voćnjaka. Pre podizanja višegodišnjeg zasada neophodno je napraviti okvirni plan pri čemu treba voditi računa o rasporedu osnovnih i sorti oprašivača. Ako se radi o stranooplodnim vrstama kao što su: jabuka, kruška, trešnja, kajsija i šljiva, važno je da oprašivači imaju dobru klijavost polena i da im se bar 50% fenofaze punog cvetanja poklapa sa osnovnom sortom. U zasadu bi trebalo da su zastupljene bar tri vrste koje se međusobno dobro oprašuju i približno jednako cvetaju, što će obezbediti dobru oplodnju i zametanje.

U zavisnosti od vremenskih prilika sadnja voćaka može se obaviti u jesen, tokom zime (kada su temperature iznad nule) ili u proleće, po mogućstvu što ranije. Najbolje rezultate daje jesenja sadnja čije su prednosti bolji prijem sadnica, brže kalusiranje preseka na korenu, bolja obezbeđenost voćaka vodom. Uticaj tih faktora doprinosi mnogo boljem razvoju sadnica na kraju prve vegetacije.

Površinska priprema zemljišta treba da se obavi specijalizovanom mehanizacijom sa što manje prohoda kako bi se izbeglo prekomerno gaženje i sabijanje. Finalnom obradom treba stvoriti sitnogrudvastu strukturu zemljišnih agregata. Nakon razmeravanja i obeležavanja sadnih mesta, u pravcu reda kopaju se rupe. Dimenzije treba prilagoditi kvalitetu pripremljenog zemljišta i vrsti sadnog materijala.

Na nerigolovanim parcelama kopaju se udubljenja prečnika 80 do 90 cm, a tamo gde je urađeno podrivanje dubina i širina može biti 40 do 50 cm.

Za podizanje višegodišnjih zasada treba koristiti isključivo sadnice prve klase, uz sertifikat koji garantuje zdravstveno stanje, poreklo i kvalitet sadnog materijala. Njih karakteriše dobro razvijen žiličast korenov sistem, dobro sraslo spojno mesto, kao i odsustvo simptoma bolesti ili mehaničkih oštećenja. Jedino takve sadnice mogu da obezbede redovnu rodnost i profitabilnost voćnjaka.

Neposredno pred sadnju na korenu sadnica radi se prekraćivanje osnovne sržne žile i jačih bočnih žila ravnim presekom na dužinu od 15 do 20 cm. U toku sađenja poželjno je koren potapati u smešu goveđe balege i ilovače u koju se dodaje i određena količina plavog kamena radi dezinfekcije preseka.

Po pravilu, sadnju bi uvek trebalo obaviti na približno istoj dubini na kojoj su sadnice bile u rastilu. One okalemljene na vegetativnim podlogama obično se sade za tri do četiri santimetra dublje nego što su bile u rastilu zbog boljeg ukorenjavanja. Pripremljena sadnica postavlja se u sredinu rupe. Korenove žile treba da budu ravnomerno raspoređene, a kalem na visini 10 cm iznad površine. Preko korena dodaje se rastresita i umereno vlažna zemlja koja se lagano nagazi kako bi se istisnuo vazduh i što bolje uspostavio kontakt između zemljišta i žila. Nakon toga, oko svake sadnice trebalo bi napraviti levkasto udubljenje i zaliti je sa 8 do 10 litara vode. To doprinosi boljem prijemu sadnica.

Maja Martinov, master voćarstva