Pravovremena berba, uspešno skladištenje

Jabuka spada u grupu izvozno orijentisanih voćnih vrsta. U posebnim skladištima u svežem stanju može da se čuva i do 12 meseci. To je znatno duže u odnosu na ostalo voće. Na dužinu čuvanja utiče niz faktora, a posebno treba istaći: sortu, kvalitet ploda, uslove gajenja, primenjene agrotehničke i pomotehničke mere u toku proizvodnje… Prerana berba često ima za posledicu plodove koji su nedovoljno razvijeni i nemaju odgovarajuću krupnoću i obojenost. Netipičnog su ukusa i više su osetljivi na bolesti kao što su posmeđivanje pokožice i pojava gorkih pega. Suprotno tome, prekasna berba dovodi do brzog prezrevanja plodova u toku čuvanja, opadanja nivoa kiselina i aromatičnih materija. Optimalan momenat berbe jeste kada je plod završio sa nakupljanjem rezervnih hranljivih materija i započeo proizvodnju etilena.

Iz navedenih razloga, za većinu sorti preporučuje se probirna berba u dva do tri navrata. Svaki put uzimaju se samo plodovi povoljne zrelosti, prevashodno prve klase. Za utvrđivanje vremena berbe u praksi se koriste različite terenske i laboratorijske metode kao što su: jodno-skrobni test, određivanje čvrstine mezokarpa, količine rastvorljive suve materije ploda, merenje ukupnih kiselina ploda itd.

Važno je da period od berbe do uskladištenja bude što kraći. Preporuka je da se rashlađivanje obranih plodova uradi istoga dana, u roku od nekoliko sati nakon berbe. Plodovi većine sorti jabuka čuvaju se na temperaturama od nula do tri stepena Celzijusa.

Savremeno skladištenje podrazumeva upotrebu vrhunskih tehnologija. U hladnjačama sa normalnom atmosferom (NA), letnje sorte jabuka čuvaju se kraće (dva, tri meseca), dok se pojedine zimske vrste mogu čuvati i do sedam meseci. U hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom (ULO), niska temperatura uz niski sadržaj kiseonika (0,8-2%) i povećan sadržaj ugljen–dioksida (1-3%), usporava disanje plodova te je pojava fizioloških oboljenja svedena na minimum.

Organizovanjem berbe, transporta i skladištenja na ovakav način, uz uvođenje sertifikata o bezbednosti proizvodnje (Global Gap i HCCP standarda), intenzivan uzgoj voća čini maksimalno profitabilnim, a nova tržišta postaju znatno dostupnija.

Maja Martinov, master voćarstva