Poljoprivredna stručna služba „Zrenjanin” 23100 Zrenjanin, Petra Drapšina 15, tel/fax: 023/548-501, 522-735, 548-615, 548-320
Moljac na belom luku (Dyspessa ulula)
Pripada porodici Cossidae. Rasprostranjen je široko, od centralne i južne Evrope, preko Rusije, do centralne Azije kao i u Siriji, Iranu, Iraku i delovima severne Afrike.
Domaćini su mu vrste iz roda Allium, uključujući: A. flavum, A. vienale, A. spaerocephalon i A. sativum. Kod nas se javlja retko, sporadično, na belom luku. Ima jednu generaciju godišnje. Prezimi u obliku larve u skladištu luka ili u zemljištu. Lutka se pojavljuje sredinom, a odrasle jedinke krajem maja.
Odrasle jedinke su aktivne od početka juna (uglavnom u večernjim časovima), a vrhunac njihovog leta je početkom jula. Ženke se po pojavi pare i postepeno počinju da polažu jaja od kraja juna (do 20. avgusta ženke polože 85 odsto jajašaca).
Odrasli insekt je leptir. Raspon krila mu je 18–25 mm kod ženke i 19–26 mm kod mužjaka. Boja prednjih krila varira od žućkasto sive do žućkasto braon. Na prednjim krilima se vide beličaste pege , najmanje dve pri vrhu i još nekoliko ovalno raspoređenih. Vrh je relativno šiljast, a rese prednjih krila bele ili kremaste sa 6-7 tamnocrvenih tačaka.
Zadnja krila su svetlooker do žutosive ili braonkaste boje i mogu imati šarene ili krem boje rese sa 6-7 tamnih tačaka. Antene mužjaka su kratke sa dvostrukim češljastim zubima, a kod ženki su zadebljane i vrlo kratke, sa češljastim zupcima.
Grudni koš i stomak su prekriveni bledosivim ljuskama. Ženke imaju nešto duži trbuh sa izbočenom cevčicom za polaganje jaja. Larve, tamno braon glave, su ružičaste, žuto-narandžaste na donjoj strani.
Iako se javlja u polju, najveće štete nastaju ishranom larvi unutar glavica luka u skladištu (može pojesti čitavu unutrašnjost glavice, tako da ostane samo spoljni omotač). Kako se luk nakon unosa u skladište fumigira, dalja ishrana laravi je onemogućena. Karakteristični simptomi na glavicama belog luka su šupljine i zatamnjene rupe ispunjene izlučevinama larvi i često sa sekundarnom pojavom buđi.
Spoljni slojevi zahvaćenih glavica mogu imati žuto-braonkastu boju i lako se mogu zgnječiti. Napadnute glavice su lakše od zdravih i mogu težiti svega 40-80% težine zdravog ploda. Najlakše se uočavaju prilikom vađenja belog luka kada se na korenu može naći desetine crvenkastih larvi (u zoni korenovog sistema) koje se brzo razbeže, te ih je teško uhvatiti.
Tretman protiv cikada u vinogradima
Kako je pojava prvih larvi Scaphoideus titanus (prenosioca opasne fitoplazme zlatastog žutila vinove loze „Flavescence doree”) u vinogradima registrovana 27. maja tekuće godine (PIS Vojvodina), polovinom juna očekuje se treći larveni stadijum.
Može biti infektivan i neophodno je primeniti hemijske mere tokom tri tretmana (u razmaku od 10 dana ), preparatima na bazi: zeta – cipermetrina (0,01-0,015% ) ili buprofezina (0,06% ) ili flupiradifurona (0,5 l/ha ).
Pre suzbijanja važno je pristupiti sanitarnom pregledu zasada koji obuhvata uklanjanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze u blizini vinograda, uklanjanje korova i sanitaciju napuštenih zasada.
TATJANA MIRONOVIĆ, PSS ZRENjANIN