U našem kraju, najčešći predusevi su suncokret, soja i rani hibridi kukuruza. Za pšenicu se obrada zemljišta obavlja leti ili u ranu jesen. Potrebno je izvršiti plitko oranje ili duboko tanjiranje radi unošenja biljnih ostataka i očuvanju vlage, a potom duboko oranje sa unošenjem osnovne količine đubriva.

Na našim parcelama, najčešće se primenjuje redukovana obrada. Izvodi se teškim tanjiračama, unakrsno ili dijagonalno po parceli. Broj ponavljanja zavisi od vlažnosti zemljišta i od usitnjenosti biljnih ostataka preduseva.

Ovakav način obrade je brži i ekonomičniji od klasične osnovne obrade, a samim tim sigurnije je da će se okončati jesenji radovi na vreme. Na ovaj način se obrađuje površinski sloj zemljišta koji se dobro usitni što dalje obezbeđuje ravnomerno nicanje semena po celoj parceli. Za setvu pšenice potrebno je koristiti sortno seme dobre klijavosti, dezinfikovano od patogena, a to se postiže setvom deklarisanog semena. Količina semena tj. broj biljaka zavisi od sorte, plodnosti zemljišta, đubrenja i vremena setve. A savet poljoprivrednicima je i da seju deklarisano seme. Iako bi onim sa tavana mogli da uštede novac, sertifikovano daje sigurnost. Deklarisano seme ima svoju upotrebnu vrednost i proizvedeno je u kontrolisanim uslovima, prošlo je kroz odgovarajuća testiranja, sistem dorade, primenjeni su optimalni nivoi fungicida, maksimalno je zaštićeno, poznata je njegova klijavost. Ukupna količina semena zavisi i od broja klijavih zrna, mase 1.000 semena i klijavosti. U kasnijoj setvi treba povećati setvenu normu 10 do 20 odsto. Razmak između redova je 12,5 cm, dubina setve je od 4 -6 cm. Pri dubljoj ili neujednačenoj setvi klice se duže ili brže probijaju pa se može desiti neujednačeno nicanje biljaka po parceli.