Jesen je vreme kada se u voćnjaku vrše brojni radovi i pripreme za zimu i vegetaciju u sledećej godini. Ono što bi svaki voćar trebao da uradi u ovom periodu je đubrenje sa veštačkim ili stajskim đubrivom, rezidba i uklanjanje grana iz voćnjaka. Ukoliko se planira podizanje novog voćnjaka tu su priprema zemljišta za sadnju, izbor sorte i nabavka sadnog materijala i sama sadnja. Kako voće spada u red „kalijumskih biljaka“, trbalo bi koristiti NPK ćubriva sa više kalijuma u odnosu na fosfor. To su veštačka NPK đubriva sa formulacijama 8:16:24, 10:20:30, 10:10:20 itd.

Jabučasto, koštičavo i jezgrasto voće ima različite zahteve prema azotu, fosforu i kalijumu, pa i posebne vrste u okviru svake grupe voćaka. Iako količina hraniva za pojedinu voćnu vrstu zavisi od mnogih faktora, a pre svega prinosa, neka orijentaciona količina čistog hraniva za jabuku iznosi 60-80 kg/ha azota, 120-140 kg/ha kalijuma i 30-40 kg/ha fosfora. Ovo je količina koja jabuka iznese prinosom od 35-40 tona po hektaru.
Voćari bi trebalo da na svake četri godine urade agrohemijsku analizu zemljišta sa preporukom za đubrenje, gde će na osnovu potencijalne raspoloživosti hraniva u zemljištu dobiti opštu preporuku za datu voćnu vrstu koja se količinski može korigovati na godišnjem nivou u zavisnosti od prinosa voća te godine.

Koštičavo voće zahteva nešto veću količinu azota i kalijuma, za šljivu 110-120 kg/ha azota , 30-40 kg/ha fosfora i 150-160 kg/ha kalijuma, isto važi i za oblačinsku višnju, gde veći sadržaj azota povećava vitalnost voćaka i sprečava sušenje stabala kao posledica iznurenosti od visokih prinosa. Leska zahteva istu količinu kao koštičavo voće ali sa manje azota, 80 kg/ha.
Pored navedinih količina izuzetno je važan vremenski raspored unošenja ovih elemenata u zemljište. Kalijum i fosfor se unose odjednom u jesem, karajem oktobra i u toku novembra meseca, a azot se unosi okvirno 1/3 na jesen, zajedno sa kalijumom i fosforom, a preostale 2/3 azota na proleće i to najbolje u dva navrata, poč. marta i april mesec.

Način unošenja đubriva je takođe mnogo bitan za ishranu voćaka. Najefikasnije đubrenje se izvodi razrivačem sa depozitorima za đubrivo na dubini od 30-40 cm, i ova mašina bi trebala da bude prisutnija kod proizvođača voća i apsolutno da zameni klasične rasipače đubriva.

Rezidba predstavlja jedan od najvećih poslova u voćnjaku u toku godine. Ona se može izvoditi na jesen po opadanju više od 2/3 lista sa stabala, zimu i u proleće pre kretanja vegetacije, tj. otvaranja pupoljaka, najpoželjnije je da se temperatura nalizi iznad nule u toku rezidbe. Ako je voćnjak na velikoj površini, razume se da se ovaj uslov ne može ispuniti, ali bi svakako trebalo izbegavati rezati voće na temperaturama ispod -10 stepeni“, rekao je dipl.ing Milinko Sinđić.