U septembru se nastavlja setva uljane repice (poželjno do kraja prve dekade), deteline, lucerke, trava i travno-leguminoznih smeša. Prati se klijanje i nicanje useva uljane repice i po potrebi se tretiraju od štetnih insekata, buvača i repičinog sjajnika.

U drugoj dekadi septembra seju se ozima grahorica i grašak, njihove mešavine sa ozimom raži i ovsem, a pri kraju meseca i sa ozimom pšenicom i ječmom.

Osim siliranja, beru se i rani hibridi kukuruza za zrno, soje i suncokreta. Srednjerani hibridi kukuruza dospevaju u tehnološku zrelost krajem septembra i početkom oktobra. Nakon berbe kukuruza, obrađuje se zemljište za setvu pšenice koja najčešće u plodoredu dolazi posle kukuruza, a čiji optimalno vreme setve počinje od 5. oktobra.

Savet ratarima je da nakon skidanja kukuruza, a pre narednog đubrenja, obave analizu zemljišta (kontrolu plodnosti parcele) ukoliko je nisu radili u prethodne četiri godine. Obavlja se priprema za setvu ozimih useva: pšenice, ječma, tritikalea, ovsa i raži. Završava se uređenje zemljšta: ravnanje, podrivanje, kalcifikacija. U skladištima se kontroliše ranije spremljena pšenica i drugi usevi. Posebno se proverava sadržaj vlage i zdravstveno stanje. Pre unošenja priozvoda potrebno je isprskati komplet skladište insekticidom koji je predviđen za tu namenu. Ovaj postupak vlažne dezinsekcije uništiće insekte koji se u prvo vreme nađu na tim površinama. Prilikom korišćenja svakog insekticida treba se držati uputstva za upotrebu.

Uskladišteni proizvodi trebaju da sadrže najviše 13% vlage i da se čuvaju na temperaturi od 20 stepeni. Ukoliko dođe do pojave štetnih insekata u uskladštenim proizvodima, potrebno je izvršiti fumigaciju.

U prvoj polovini septembra počinje jesenje-zimsko oranje zemljišta predviđenog za prolećnu setvu. Nakon jesenje setve, slobodne parcele koje su planirane za prolećnu setvu, treba nađubriti mineralnim ili stajskim đubrivom i poorati. Prednost zimskog oranja je višestruka. Najviše se ogleda u stvaranju sitne mrvičaste strukture zemljišta usled dejstva mraza i akumulacije zemljišne vlage. Optimalna dubina oranja se menja u zavisnosti od tipa zemljišta, kao i od zahteva planiranog useva. Okopavine i neke krmne biljke zahtevaju oranje oko 25 cm, a šećerna repa, lucerka i krompir oko 35 cm. Oranjem na površinski sloj izbacujemo korenje korovskih biljaka koje će pri dejstvu niskih temperatura smrznuti. Ako se na vreme uradi oranje, na proleće dobijamo dobre uslove za laku i brzu predsetvenu pripremu i samim tim vreme da prolećne kulture posejemo u optimalnom roku.

Ivan Nan, dipl. inž. biljne proizvodnje, PSS Zrenjanin