U periodu 2025/2026. godine Srednji banat, sa Zrenjaninom kao reprezentativnom lokacijom, bio je izložen višegodišnjem vodnom deficitu koji je znatno pogodio proizvodnju pšenice, kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe.

„Iako je zima 2025/2026. bila normalna i kišna, proleće i leto 2026. doneli su izražen manjak padavina i temperature iznad višegodišnje normale. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), 31. avgusta 2026. za Zrenjanin je zabeležena ekstremna suša prema standardizovanom indeksu padavina (SPI) za period od jednog, dva i šest meseci. Radom se pokazuje da je bez dopunske vode najveći rizik imala proizvodnja kukuruza i soje, dok su pšenica i suncokret relativno bolje podneli sušne uslove. Predložene su diferencirane zalivne norme, sa ukupnim sezonskim dopunskim zalivanjem od oko 60–80 mm za pšenicu, 180–240 mm za kukuruz, 140–200 mm za soju, 90–150 mm za suncokret i 180–260 mm za šećernu repu.

Ključne reči: suša, Srednji banat, Zrenjanin, navodnjavanje, kukuruz, soja, šećerna repa, SPI.

1. Uvod

Srednji banat pripada stepsko-kontinentalnom klimatskom području, sa srednjom godišnjom temperaturom od oko 11,2 °C i prosečnom godišnjom sumom padavina od oko 622 mm. Takve klimatske karakteristike čine region posebno osetljivim na sušu, jer se maksimum potreba za vodom ratarskih kultura poklapa sa letnjim mesecima, kada su padavine najnestabilnije, a evapotranspiracija najintenzivnija.

Godina 2025. bila je 20. najsušnija godina u Srbiji od 1951. godine, prema godišnjem biltenu RHMZ-a-a. Sušni trend nije prekinut ni u 2026. godini: iako je zima 2025/2026. bila normalna i kišna, proleće je u većem delu Vojvodine bilo sušno, a leto 2026. bilo je deseto najsušnije leto u Srbiji u periodu od 1951. godine.

Cilj rada je da, na osnovu dostupnih meteoroloških podataka i procena uticaja suše na useve, utvrdi stepen vodnog stresa u Srednjem banatu i predloži zalivne norme za pšenicu, kukuruz, soju, suncokret i šećernu repu.

2. Teza rada

Teza: U Srednjem banatu je u vegetacionom periodu 2025/2026. godine postojao izražen deficit padavina i povećana evapotranspiracija, što je dovelo do smanjenja prinosa, naročito kod kukuruza, soje i šećerne repe. Primena racionalno raspoređenog navodnjavanja, zasnovanog na kritičnim fenofazama i dozi od 30–40 mm po zalivanju, može značajno da smanji gubitke prinosa.

Polazna pretpostavka je da navodnjavanje ne treba sprovesti uniformno za sve kulture, već diferencirano prema osetljivosti kulture na sušu, dubini korenovog sistema, fenofazi i ekonomskoj vrednosti očekivanog prinosa.

3. Meteorološki uslovi i manjak vlage u zemljištu

3.1. Padavine i temperatura

Zima 2025/2026. bila je, prema podacima RHMZ-a, normalna i kišna, što je delimično popunilo zalihe vlage u zemljištu pre početka vegetacije. Međutim, već u proleće 2026. usledio je izražen deficit padavina. U Zrenjaninu je u junu 2026. palo svega 19,9 mm kiše, dok u prvom delu jula nije bilo merljivih padavina.

Kumulativna suma padavina od početka 2026. do sredine jula iznosila je oko 148,2 mm na lokalnoj AMS stanici, dok bi klimatološka norma za taj period iznosila približno 270–320 mm. To znači da je ostvareno oko 50% normalne količine padavina, odnosno da je deficit iznosio približno 120–170 mm do sredine jula.

Temperaturni uslovi dodatno su pogoršali bilans vode. Jun 2026. bio je peti najtopliji jun u Srbiji, sa prosečnim odstupanjem temperature vazduha od +2,2 °C u odnosu na normalu 1990–2020. godine. U Zrenjaninu su zabeležene tri tropske noći u junu, što povećava noćnu evapotranspiraciju i smanjuje mogućnost regeneracije useva nakon dnevnog toplotnog stresa.

U julu je RHMZ za Zrenjanin klasifikovao količinu padavina kao „sušnu“ prema metodi percentila. Time je suša obuhvatila i period najvećih potreba za vodom kod kukuruza, soje i šećerne repe.

3.2. Indeks suše i vlažnost zemljišta

Najjasniji pokazatelj intenziteta suše daje standardizovani indeks padavina (SPI). Na dan 31. avgusta 2026. za Zrenjanin je RHMZ zabeležio:

Vremenski period	SPI ocena	Značenje
1 mesec	ES	Ekstremna suša
2 meseca	ES	Ekstremna suša
3 meseca	JS	Jaka suša
6 meseci	ES	Ekstremna suša
12 meseci	JS	Jaka suša

Prema korišćenoj skali, ekstremna suša odgovara vrednostima SPI između -2,326 i -1,645, dok jaka suša obuhvata vrednosti između -1,645 i -1,282. RHMZ posebno navodi da SPI za period od 60 dana može da se koristi kao indikator poljoprivredne suše i stanja vlage u površinskom sloju zemljišta.

Praktično, to znači da je u Zrenjaninu i širem području Srednjeg banata do kraja avgusta 2026. postojao ozbiljan deficit vlage u aktivnom korenskom sloju. Za černozem i ritsko zemljište, koji su karakteristični za Banat, to se ogleda u brzom iscrpljivanju lako dostupne vode iz površinskih 0–30 cm, a zatim i iz sloja 30–60 cm, koji je presudan za kukuruz, soju i šećernu repu.

4. Uticaj suše na posmatrane kulture

4.1. Pšenica

Pšenica je u 2026. godini delimično iskoristila zalihe vlage iz zime, ali su kasnoprolećna suša i toplota negativno uticale na nalivanje zrna. U Banatskom Karađorđevu, u Srednjem banatu, zabeleženo je 44 dana bez kiše od sredine februara, zatim manja količina padavina početkom aprila, a potom novi sušni period od 33 dana. Zbog toga je prinos pšenice u tom kraju varirao od oko 700 kg do nešto više od 3 t po jutru.

Pšenica ima relativno dobro razvijen koren i završava vegetaciju pre najintenzivnijeg letnjeg deficita vlage, pa joj je najkritičniji period od faze vlatanja do mlečne zrelosti. U sušnoj 2026. godini najveći efekat navodnjavanja imalo bi jedno ili dva zalivanja u tom periodu.

4.2. Kukuruz

Kukuruz je među najosetljivijim kulturama na sušu, naročito u periodu od 10 dana pre cvetanja do dve nedelje nakon oplodnje. Visoke temperature i manjak padavina u julu 2026. direktno su ugrozili oplodnju, zametanje klipova i nalivanje zrna.

Preliminarni podaci pokazuju da je prosečan prinos kukuruza u Srbiji u 2026. iznosio oko 5,1 t/ha, znatno ispod nivoa ostvarenog u godinama bez izraženih klimatskih ekstrema. U odnosu na petogodišnji prosek 2019–2023, prinos kukuruza u tri uzastopne sušne godine bio je niži za 26%. Procene za Srednji banat ukazuju da bi nezaliveni kukuruz mogao da ostvari oko 2 t/ha, dok bi na navodnjavanim površinama bilo moguće ostvariti 5–6 t/ha.

4.3. Soja

Soja je bila među najugroženijim kulturama. Njen kritičan period je cvetanje, formiranje mahuna i nalivanje zrna, kada čak i kraći vodni stres uzrokuje opadanje cvetova i mahuna. Preliminarni prinos soje u Srbiji u 2026. procenjen je na 1,5 t/ha, što je oko tone manje od višegodišnjeg proseka.

U odnosu na prosek 2019–2023, pad prinosa soje u poslednje tri sušne godine procenjen je na oko 40%. To potvrđuje da soja zahteva prioritet u rasporedu ograničenih količina vode za navodnjavanje, naročito u fazi cvetanja i formiranja zrna.

4.4. Suncokret

Suncokret je, zahvaljujući dubljem korenu i većoj toleranciji na sušu, bolje podneo nepovoljne uslove od kukuruza i soje. Ipak, suša je smanjila njegov proizvodni potencijal. Očekivani prinos suncokreta u Srbiji za 2026. procenjivan je na oko 2,5 t/ha, umesto planiranih 3,5 t/ha.

Najkritičniji period za suncokret je od formiranja pupoljka do cvetanja, kada deficit vlage smanjuje broj cvetova, promer glavice i sadržaj ulja. Zbog toga je kod suncokreta prioritetno jedno do dva zalivanja u tom periodu, a ne kasno zalivanje pred žetvu.

4.5. Šećerna repa

Šećerna repa je osetljiva na sušu tokom intenzivnog rasta korena i nakupljanja šećera, od juna do septembra. Nedostatak vlage smanjuje porast korena, povećava udeo vlakana i negativno utiče na tehnološki kvalitet.

Preliminarni prinos šećerne repe u Srbiji u 2026. bio je 43,6 t/ha, najslabiji rezultat od sušne 2007. godine. U odnosu na prosek 2019–2023, prinos šećerne repe u poslednje tri sušne godine bio je niži za 11%. S obzirom na dug vegetacioni period i visoku ekonomsku vrednost prinosa, šećerna repa zahteva najveću ukupnu zalivnu normu od posmatranih kultura.

5. Predlog zalivne norme i norme zalivanja

Zalivna norma predstavlja ukupnu količinu vode koju treba dopuniti tokom vegetacije, izraženu u milimetrima vodenog sloja. Jedan milimetar odgovara 10 m³/ha. Predložene norme polaze od pretpostavke da je zemljište srednje duboko, da je setva izvršena u optimalnom roku i da se navodnjavanje sprovodi sistemom koji obezbeđuje uniformnost rasprskavanja najmanje 80%.

5.1. Predložene norme za sezonu 2026/2027.

Kultura	Kritični periodi	Broj zalivanja	Norma po zalivanju	Ukupna sezonska norma	Bruto potrošnja vode*
Pšenica	Vlatanje – mlečna zrelost	2	30–40 mm	60–80 mm	700–940 m³/ha
Kukuruz	10 dana pre cvetanja – nalivanje zrna	5–6	30–40 mm	180–240 mm	2.120–2.820 m³/ha
Soja	Cvetanje – formiranje i nalivanje zrna	4–5	30–40 mm	140–200 mm	1.650–2.350 m³/ha
Suncokret	Formiranje pupoljka – cvetanje	3–4	30–40 mm	90–150 mm	1.060–1.760 m³/ha
Šećerna repa	Jun – avgust, intenzivan rast korena	5–7	30–40 mm	180–260 mm	2.120–3.060 m³/ha

*Bruto potrošnja računata je uz efikasnost navodnjavanja od 85%, dakle bruto norma = neto norma / 0,85.

5.2. Obrazloženje normi

Za pšenicu je dovoljno 60–80 mm dopunske vode ako su jesen i zima bile povoljne, jer kultura ranije završava vegetaciju. Prvo zalivanje treba izvesti u fazi vlatanja, a drugo, ako postoje uslovi, u fazi mlečne zrelosti.

Kukuruz zahteva najveću pažnju u periodu cvetanja. Prvo zalivanje treba izvesti pre pojave metlice, čak i ako površinski sloj zemljišta delimično deluje vlažno, jer je tada kritičan vodni režim u sloju 20–40 cm. Zatim se zaliva na 10–14 dana, do završetka nalivanja zrna.

Soja ne podnosi prekomerno zalivanje u ranoj fazi, ali je izuzetno osetljiva od cvetanja do formiranja zrna. Zato se preporučuje 4–5 zalivanja po 30–40 mm, sa prekidom ako padavine obezbede najmanje 30–40 mm efektivne kiše.

Suncokret se navodnjava štedljivije, jer dubok koren koristi vlagu iz nižih slojeva. Ipak, jedno zalivanje pre cvetanja i jedno u cvetanju može da spreči veće smanjenje prinosa i sadržaja ulja.

Šećerna repa ima najduži period visokih potreba za vodom. Zalivanje treba rasporediti od juna do avgusta, sa naglaskom na period intenzivnog rasta korena. Kasna, obimna zalivanja u septembru nisu preporučljiva, jer mogu da odlože sazrevanje i otežaju berbu.

 

6. Zaključak

Analiza meteoroloških uslova pokazuje da je Srednji banat u periodu 2025/2026. bio izložen ozbiljnom i dugotrajnom vodnom deficitu. Iako je zima bila normalna i kišna, proleće i leto 2026. doneli su izrazit manjak padavina, visoke temperature i ekstremnu sušu prema SPI indeksu za Zrenjanin. Do sredine jula 2026. palo je oko 148 mm kiše, što je oko polovine uobičajene količine za taj deo godine.

Posledice su bile najizraženije kod kukuruza i soje. Prosečan prinos kukuruza u Srbiji u 2026. iznosio je oko 5,1 t/ha, a soje 1,5 t/ha, dok je šećerna repa ostvarila 43,6 t/ha, najslabiji rezultat od 2007. godine. Suncokret je, zahvaljujući većoj toleranciji na sušu, relativno bolje podneo uslove, ali je i kod njega očekivan prinos smanjen na oko 2,5 t/ha.

Na osnovu analize, može se zaključiti da navodnjavanje u Srednjem banatu više nije samo tehnika intenzifikacije proizvodnje, već neophodna mera stabilizacije prinosa. Predlaže se diferencirano zalivanje: 60–80 mm za pšenicu, 180–240 mm za kukuruz, 140–200 mm za soju, 90–150 mm za suncokret i 180–260 mm za šećernu repu, u dozama od 30–40 mm po zalivanju. Prioritet pri ograničenim količinama vode treba dati kukuruzu i soji u kritičnim fenofazama, zatim šećernoj repi, dok pšenica i suncokret zahtevaju manje ukupne količine vode.

Dalji razvoj proizvodnje u Srednjem banatu zahteva kombinaciju navodnjavanja, izbora tolerantnijih sorti, pravilne agrotehnike i praćenja indeksa suše. Bez sistematskog dopunjavanja vlage u kritičnim periodima, sušne godine poput 2025. i 2026. biće praćene ponavljanjem značajnih gubitaka prinosa, naročito kod kukuruza, soje i šećerne repe“, rekao je Dragan Marković dipl. inž. PSS Zrenjanin.