Uzorkovanje i analiza zemljišta su osnova za racionalno i ekonomično đubrenje.

„Bez preciznih nalaza, đubrenje se često vrši „na procenu“, što može dovesti ili do previše ili do premalo mineralnih đubriva, sa posledicama na proizvodnju, cenu i ekologiju. Uzorkovanje omogućuje da se na osnovu stvarnog stanja u zemljištu formiraju tačne preporuke za svaku biljnu kulturu.

Zemljište se uzorkuje tako da uzorak predstavlja celinu parcele. Najbolje je da se uzorkovanje radi posle skidanja useva. Najbolji vremenski okvir za uzorkovanje je u leto ili u jesen, pre nego što se počne sa đubrenjem i setvom. U tom periodu zemljište je najstabilnije.

Prvo se parcela deli na jednake zone (po vrsti zemljišta, nasleđa, istoriji korišćenja). Za svaku zonu uzima se 10–15 malih uzorka dubine 20–30 cm (ili po dubini osnove korenja), raspoređeni po celoj površini, koji se potom mešaju u jedan zajednički uzorak. Uzorke treba uzimati sa čistog alata, bez blata i ostataka, i staviti u čistu, označenu posudu a kasnije obeležiti etiketom i zapakovati u pvc kesicu..

Analiza zemljišta se radi na svake 4 godina za jednu parcelu. To znači: da se ne propusti da su se neki elementi u zemljištu povećali ili su se smanjili, i da se potom ne daje previše ili premalo đubriva, što bi moglo da smanji prinos ili da izazove štetne posledice za zemljište i okolinu.

Direktnim metodama u laboratoriji se utvrđuje trenutni sadržaj kalijuma i fosfora u zemljištu. Na osnovu tih vrednosti i planiranih biljnih kultura, dobijaju se preporuke za količine mineralnih đubriva koje su potrebne po kulture, čime se omogućuje precizno i efikasno đubrenje.

Poljoprivredna stručna služba poseduje specijalno vozilo sa sondom za uzorkovanje zemljišta i pruža usluge uzorkovanja zemljišta“, rekao je Dragan Marković dipl.ing. PSS Zrenjanin.