Reč je o jednogodišnjim biljkama sa raznovrsnom upotrebom (sveža zelena krma, seno, silaža ili senaža), za čije gajenje su potrebna relativno mala ulaganja. U slučaju deficita kabastih stočnih hraniva mogu da budu adekvatna zamena u ishrani preživara. Odlikuju se dugim vremenskim periodom korišćenja, kontinuirano od polovine jula do pojave prvih mrazeva.
U našim agroekološkim uslovima krmni sirak i sudanska trava mogu se sejati u tri roka: glavnom, naknadnom i postrnom. Jedan od kritičnih momenata u proizvodnji može biti pravovremena setva. To su izrazito toploljubive biljke, pa je za klijanje i nicanje neophodno da setveni sloj zemljišta dostigne minimalnu temperaturu od 12 do 14 stepeni. U zavisnosti od klimatskih uslova, optimalno vreme za setvu u glavnom roku je poslednja dekada aprila do polovine maja.
Ranijom usev izlažemo opasnosti od mrazeva, na koje biljke reaguju usporenim nicanjem i rastom, a u zavisnosti od trajanja perioda niskih temperatura često i propadanjem u potpunosti. Najpovoljniji period za krmni sirak i sudansku travu kao naknadnog useva je između 15. maja i 15. juna. Postrna setva ove dve vrste trebala bi da se završi do kraja prve polovine jula meseca.
Svako zakašnjenje dovodi do smanjenja broja otkosa i značajnijih gubitaka u prinosu usled manjeg broja dana do prvih jesenjih mrazeva, što se kasnije ne može nadoknaditi agrotehničkim merama.
Setva ovih biljaka izvodi se na dobro obrađeno (osnovna obrada izvodi se na dubini od 25 do 30 santimetara u jesenjem periodu) i pripremljeno zemljište. Predsetvena priprema izvodi se u proleće u cilju poravnavanja i usitnjavanja zemljišta radi što pravilnije setve, ujednačenijeg nicanja i kvalitetnijeg košenja. Optimalne količine đubriva određuju se na osnovu hemijskih analiza i planiranog prinosa. Nakon prvog otkosa preporučuje se unošenje 45 kg/ha azota prilikom prihrane.
Setva krmnog sirka i sudanske trave može biti usko ili širokoredna. Uskoredna se obavlja žitnim sejalicama, na međuredni razmak od 12,5-25 santimerata, sa setvenom normom od oko 30-40 kg/ha semena, zavisno od namene.
Da bi se dobio veći broj otkosa i ispoljio visok stepen regeneracije prilikom „skidanja” useva mora se voditi računa o vremenu i visini košenja (od 10 do 12 santimetara u cilju dobre regeneracije). Na taj način, u zavisnosti od uslova uspevanja dobija se 2-3 otkosa, što rezultira u visokom godišnjem prinosu biomase“, rekla je Ivana Vasilijić dipl.inž. PSS Zrenjanin.