Zimski period je vreme kada poljoprivrednici planiraju narednu sezonu.

“ Planiranje setvene strukture, optimalna primena đubriva i priprema zemljišta treba da bude u skladu sa klimatskim promenama koje direkno utiču na kvalitet i prinos useva u narednoj godini.
Na izbor useva u plodoredu pored ostalih činilaca utiču i potrebe gajenih useva prema vodi. Predusev može ostaviti zemljište u različitom fizičkom stanju, različitih hemijskih i bioloških svojstava. Reč je pre svega o strukturi zemljišta, sadržaju hraniva i vode, količini i kvalitetu žetvenih ostataka, o sastavu mikroflore i faune. U sušnim uslovima je od posebnog značaja do koje dubine pojedini predusevi isušuju zemljište do vlažnosti trajnog venjenja.

Usevi kraće vegetacije kao ozime krmne smeše, grašak, strna žita mogu da isušuju zemljište do 100-120 cm, kukuruz do 180 cm, a šećerna repa i lucerka i preko 200 cm. Najmanje rezerve vlage po završetku vegetacije ostavlja lucerka, zatim šećerna repa, kukuruz u monokulturi, pa kukuruz u smeni sa pšenicom, a najviše grašak i strna žita.

U sušnim godinama povoljniji su plodoredi sa većim udelom strnih žita i drugih ranih preduseva.

Najrasprostranjenija metoda obrade zemljišta je osnovna obrada zemljišta. Ona uglavnom zavisi od tipa zemljišta, preduseva, dubine obrade zemljišta pod predusevom, stanja zemljišta i ekonomske opravdanosti.

Najveći i najstabilniji prinosi, uz najveće ekonomske efekte, postižu se ako se zemljište obrađuje po ciklusima (3-5 godina). Na početku svakog ciklusa njivu treba duboko obraditi plugom na dubinu 30-40 cm ili razrivačkim oruđem na dubinu 40-50 cm, a narednih nekoliko godina može se obrađivati pliće zbog produžnog delovanja duboke osnovne  obrade. Posle najdublje obrade, najbolje je sejati šećernu repu, kukuruz ili neki drugi usev koji dobro reaguje na povećanje dubine obrade. Za strna žita, grašak i grahoricu dovoljno je obrađivati na dubinu 15-20 cm. Za kukuruz, suncokret, soju i druge okopavine dubina obrade treba da iznosi 20-25 cm.

Redukovana ili parcijalna obrada može biti uspešna samo pod uslovom da se koristi mehanizacija za konzervacijsku obradu zemljišta, setvu i đubrenje i agrotehnika koja je prilagođena ovom sistemu obrade zemljišta.
Osnovnu obradu zemljišta treba posmatrati kroz plodored pa racionalizaciju i uštede praviti kod biljnih vrsta koje dolaze na drugo ili kasnije mesto u plodoredu“, rekla je Ivana Vasilijić dipl.ing. PSS Zrenjanin.