Stare, autohtone sorte voća imaju važan kulturno istorijski značaj jednog naroda, jer su opstale na određenom lokalitetu decenijama pa i vekovima unazad.

Gajenje otpornih sorti važno je kako sa „ekološkog tako i sa ekonomskog aspekta, jer doprinosi očuvanju biološke raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema. Ove voćke predstavljaju važan izvor gena koji plodovima daju trajnost, kvalitet, obojenost, veličinu, ukus, aromu i otpornost na patogene.

Glavni razlog dobre prilagođenosti starih sorti ekološkim uslovima sredine, u agronomskom smislu, jeste ekstenzivna tehnologija gajenja. Pretežno su to višesortni zatravljeni zasadi, podignuti na manjim površinama, sa velikim rastojanjima sadnje, slabo đubreni.

U takvim uslovima, jačina i brzina širenja patogena je slaba i spora, pa je potencijal zaražavanja biljaka sveden na minimum. Na taj način selekcija biljaka sprovodi se prirodnim putem, bez uticaja čoveka, pri čemu biljni fond koji ostaje garantuje dalji opstanak vrste. Iako imaju manji prinos i duže vreme rasta, životni vek autohtonih sorti može biti i duži od 100 godina, dok se savremen uvežen sortiment eksksploatiše svega 15-20 godina.

Na osnovu pomoloških istraživanja, u autohtone sorte jabuka karakteristične za naše krajeve spadaju: budimka, kožara, kolačara, šumatovka, petrovača, šarunka, senabija itd.

I stare sorte krušaka: karamanka, ječmenka, lubeničarka, vodenjača, kaluđerka, mogu relativno lepo sazreti bez ikakvih hemijskih tretmana. Domaća šljiva (Prunus domestica) rodonačelnik je velikog broja autohtonih sorti šljiva našeg područja: crvena ranka, požegača, metlaš, moravka i druge, koje su nezaobilazne u preradi i proizvodnji vrhunskih rakija.

Treba napomenuti da su prinosi kod voćaka koje se ne prskaju značajno manji i plodovi nešto sitniji, ali mnogo bogatijeg ukusa, raznolike arome, sa povišenim sadržajem polifenola i atioksidansa, visoke nutritivne vrednosti i zdraviji za ljudsku ishranu. Stabilan rod i dobra prilagodljivost na klimatske oscilacije, stare sorte voća čini pogodnim za organski uzgoj uz niže troškove proizvodnje, pri čemu je nega voćnjaka jednostavnija, i vremenski manje zahtevna“, rekla je Maja Martinov, master voćarstva.