Sigurnost za oplodnju biljaka

Značaj medonosne pčele u voćarskoj proizvodnji je nemerljiv. Od svih vrsta insekata, medonosnoj pčeli (Apis mellifera L.) pripada najvažnija uloga u oprašivanju poljoprivrednih kultura. Pčela učestvuje u polinaciji sa 80-85 odsto, dok na sve ostale posrednike u oprašivanju (bumbare, solitarne pčele, leptire itd.) otpada svega 15-20%. Rasprostranjenost medonosne pčele u prirodi je velika. Raširena je od severne Evrope, preko Srednjeg Istoka, sve do Afričkog kontinenta. Evropski kolonisti su početkom 17. veka aktivno započeli širenje areala ove vrste insekta na ostatak sveta. Vremenom, medonosna pčela se pokazala kao visoko prilagodljiva na širi opseg klimatskih uslova.

Naučno je dokazano da ovaj insekt obezbeđuje najbolju sigurnost za oplodnju biljaka ukrštenim oprašivanjem tj. smešom cvetnog praha. Iz tog razloga u uslovima savremene agrotehnike prilikom podizanja voćnih plantaža posebna pažnja posvećuje se rasporedu sortimenta tj. Uz glavnu sortu voća sadi se i određen broj pratećih sorti oprašivača. Pored dobijanja većih prinosa voća, plodovi su lepšeg izgleda, pravilnijeg oblika, transportabilniji, sadrže više šećera, vitamina, mikiroelemenata, belančevina, mineralnih materija i postižu bolju cenu na tržištu.

Prinos nekih voćnih vrsta sa oprašivanjem pčela može se povećati za čak 30-50 odsto. Ta činjenica dovodi do zaključka da se pčele i biljke međusobno dopunjuju u zajedničkom životu što je od velikog značaja ne samo za proizvođače voća nego i uopšte za poboljšanje kvaliteta ljudske ishrane.

KOŠNICE U CELOM VOĆNjAKU

U cilju postizanja najboljih rezultata oprašivanja, postavljanje pčelinjaka na parcelama vrši se tako da zona leta pčela sa jednog pokriva zonu leta sa drugog pčelinjaka. Za to su potrebna dva do tri pčelinja društva po jednom hektaru površine, a pčelinjaci treba da su smešteni na međusobnoj udaljenosti od 400-500 metara, neposredno uz parcelu. Košnice je potrebno rasporediti po celom voćnjaku. Najbolje je da se unose u voćnjak tek kada je otvoreno 10-15 odsto cvetova kako bi se pčele orijentisale isključivo na cvetove voćaka a izbegle cvetove korova i drugih biljaka travnog pokrivača. Košnice treba postaviti na sunčanim i od vetra zaštićenim mestima. Prednju stranu košnice treba okrenuti prema jugu tako da bude izložena suncu tokom čitavog dana.

Aktivnost pčela u oprašivanju najviše zavisi od meteoroloških činilaca. One najradije izleću i posećuju cvetove voćaka po tihom, toplom, sunčanom i vedrom vremenu pri temperaturi od najmanje 8-9 stepeni. Pri takvim uslovima pčele lete na pašu udaljenu čak 3-4 kilometra, i to 12-15 puta dnevno. Po lošem vremenu, vetru, kiši, niskoj temperaturi, pčele lete od košnice svega 200-300 metara.

SMANjEN BROJ KOLONIJA

Međutim, podatak da je u Evropi u poslednjih 30 godina broj oprašivača smanjen za tri črtvrtine, jasno govori o masovnom gubitku pčelinjih kolonija zbog nekontrolisane upotrebe pesticida. Pošto su hemijska sredstva neminovnost u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, neophodno je preduzeti sve mere opreza da bi se njihovo štetno dejstvo smanjilo na najmanju meru. U pojedinim članicama EU, zabranjeno je korišćenje preparata na bazi neonikotinoida (imidakloprid, klotianidin, tiametoksam i fipronil). Pri izboru sredstava za zaštitu bilja prednost treba dati preparatima užeg spektra delovanja koji nisu opasni za korisne organizme niti za okolinu. U skladu sa principima integralne zaštite bilja, pre primene hemijskih mera zaštite protiv štetnih insekata, proizvođačima se preporučuju biološke i mehaničke mere zaštite, upotreba feromonskih klopki i drugi načini izlova insekata. U okviru tog koncepta poželjno je pratiti i populaciju korisnih organizama odnosno predatora.

Samo dobra saradnja i komunikacija pčelara sa proizvođačima koji koriste pesticide, mogu biti garant uspeha i mogu sačuvati medonosnu pčelu i druge korisne insekte. Od izuzetnog je značaja stalna edukacija poljoprivrednih proizvođača, u smislu ukazivanja na značaj pčela, i očuvanje celokupnog biodiverziteta. Na kraju, svi učesnici u proizvodnji imaju obavezu poštovanja zakona i pravilnika (Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o zdravstvenoj zaštiti bilja), koji propisuju obaveze proizvođača da pravovremeno obaveštavaju pčelare o vremenu i mestu prskanja biljaka, kao i o vrsti primenjenog pesticida.

Maja Martinov, master voćarstva, PSS