Poljoprivredna stručna služba: Ukratko o gajenju suncokreta

Za uspešan rast - puno svetlosti

Setvu treba započeti kada se setveni sloj ugreje na oko 8 °C, a to je početkom aprila. To se obavlja sejalicama na međuredni razmak od 70 cm i razmak u redu od 25 do 30 cm. Suncokret se seje na konačan sklop i na dubinu od oko 5 cm.

Količina semena zavisi od njegove klijavosti i čistoće, mase 1.000 zrna i gustine sklopa, a najčešće je potrebno od 4 do 6 kg/ ha. Za uspešan rast i razvoj potrebno mu je puno svetlosti, koje se može osigurati pravilnim sklopom i rasporedom biljaka.

Najbolje rezultate suncokret daje na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele i neutralne reakcije (černozem i ritska crnica). Suncokret stvara veliku vegetativnu masu, te zahteva puno vode.

suncokret2

Na nedostatak vode najosetljiviji je u vreme oblikovanja glavica i nalivanja semena. Korenov sistem jako je razvijen i prodire duboko u zemljište i vodu crpi iz dubljih slojeva, te je suncokret dosta otporan na sušu.

Ako je setva obavljena u suvo zemljište, treba obaviti valjanje. Pokorica se uništava lakim ili rotacionim drljačama. Osetljiv je na gajenje u monokulturi. Na isto mesto vraća se nakon što većeg broja godina (4 – 5 godina). Na površini na kojoj se gaji, kao pretkulture ne smeju se sejati sve one koje imaju zajedničke bolesti i štetočine sa suncokretom.

Najbolje pretkulture su mu strna žita (pšenica), a on je dobar predusev za pšenicu i kukuruz. Suncokretu treba osigurati dovoljno azota. Veća važnost pridaje se đubrenju fosfornim đubrivima jer suncokret jako dobro koristi kalijum iz zemljišta. Fosfor je važan za oblikovanje generativnih organa, cvetanje i oplodnju. Količine hraniva zavise o plodnosti zemljišta i planiranom rodu.

Suncokret sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Sazrevanje teče sporo, glavice ostaju manje ili više zelene, seme ima povećan sadržaj vode i iz glavice ispada ono seme koje prvo dozre. Ako se žetva obavlja kombajnom, potrebno ju je obaviti pre nego se seme počne osipati, tj. kada donji deo glavice posmeđi.

IVAN NAN, DIPL. INŽ. BILjNE PROIZVODNjE, PSS ZRENjANIN

Podelite sa drugima