Na oglednom polju „Zlatica“ Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin održana je tradicionalna manifestacija „Dan polja strnih žita srednjeg Banata“.

„Poljoprivrednim proizvođačima i stručnoj javnosti predstavljen je makroogled sa ukupno 76 sortnih parcela, među kojima je 59 parcela ozime pšenice, tri vrste tritikalea i 14 sortnih vrsta ozimog ječma. Ovo je bila prilika da paori uporede stanje na svojim njivama i izaberu najbolji sortiment za narednu setvu“, rekao je Đorđe Stojaković, direktor Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

​Pšenica na 57.000 hektara: Sve teža borba sa klimatskim nepogodama

​Pšenica je ove godine u regionu Srednjeg Banata zauzela značajnu površinu od oko 57.000 hektara. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ova kultura iz godine u godinu sve teže odoleva ekstremnim vremenskim prilikama.

​„Svake godine imamo dosta nepredvidivih uslova koji prate samu proizvodnju – od suše, bolesti i štetočina, pa do naglih smena visokih i niskih temperatura“, istakla je Zorica Rajačić, savetodavna služba Poljoprivredne stručne službe.

„Kada je reč o pšenici, prva žetva se očekuje veoma brzo. Najranije sorte će ući u fazu pune zrelosti već za sedam do deset dana. Prema trenutnim procenama, ovo će biti jedna prosečna agroekonomska godina. Stanje na terenu najviše su obeležili kasni mrazevi tokom maja, kao i izrazito sušan period tokom aprila. Iako je pšenica iz marta izašla sa odličnim potencijalom i velikim brojem sekundarnih stabala usled dobrog bokorenja, zbog nedostatka vlage u aprilu počela je naglo da odbacuje lisnu masu jer nije mogla da iznese toliki sklop“, rekla je Snežana Parađenović iz Prognozno- izveštajne službe PSS.

​„​Rekordne površine i nesvakidašnje mere: Navodnjavali čak i pšenicu

​Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nastavlja da sprovodi konkurse koji direktno doprinose unapređenju domaće proizvodnje. Iz Sekretarijata ističu da je ovo rekordna godina kada su u pitanju zasejane površine pod ozimim kulturama generalno (pšenica, uljana repica i ječam).

​Zbog hroničnog nedostatka vlage i zakašnjelih prolećnih kiša, zabeleženi su i nesvakidašnji potezi na banatskim oranicama.

​„Svake godine opredeljujemo sredstva za nabavku sistema za navodnjavanje, a ove godine imamo primere gde su naši poljoprivrednici navodnjavali čak i pšenicu, što je inače prava retkost u agroekonomskoj godini“, rekao je Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog Sekretara za poljoprivredu.

​Iz Pokrajine dodaju da je na aktuelni konkurs pristiglo prijava u vrednosti od 480 miliona dinara. One se trenutno obrađuju, a za oko mesec dana očekuje se donošenje odluka kako bi proizvođači krenuli u realizaciju investicija i podizanje novih sistema.

​Reč paora: „Sa ovom cenom bićemo na pozitivnoj nuli“

​Poljoprivrednici koji su posetili ogledno polje dele zabrinutost i potvrđuju da se pšenica ubrzano suši usled sparnog vremena u poslednjim danima.

​„Na našim njivama je malo gušći sklop jer smo povećali setvenu normu za 10 do 20 odsto. Ranije sorte su nam, baš kao i prošle godine, u znatno boljoj kondiciji i pokazaće bolji prinos nego kasne sorte, na koje su suša i kasan mraz loše uticali. Što se tiče finansijskog rezultata, sa cenom koja se najavljuje, mislim da ćemo biti na pozitivnoj nuli“, ističe  Stevica Petrić, poljoprivrednik iz Botoša.
 

93. međunarodni poljoprivredni sajam, biće održan od 16. do 21. maja na Novosadskom sajmu.

Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin ove godine će biti domaćin na sajmu Poljoprivrede ispred Stručnih službi.

 Na Novosadskom sajmu biće prikazana najnovija dostignuća u oblasti poljoprivrede i pratećim industrijama, a proizvodi koji stižu iz celog sveta garantuju najkvalitetnije i najbolje što postoji u domenu agrara, mehanizacije, usluga, opreme, hrane i pića.

Stručna služba Zrenjanin će u master hali na samom ulazu Ispred štanda Pokrajinskog sekretarijata predstaviti svoje vozilo.

Reč je o jednogodišnjim biljkama sa raznovrsnom upotrebom (sveža zelena krma, seno, silaža ili senaža), za čije gajenje su potrebna relativno mala ulaganja. U slučaju deficita kabastih stočnih hraniva mogu da budu adekvatna zamena u ishrani preživara. Odlikuju se dugim vremenskim periodom korišćenja, kontinuirano od polovine jula do pojave prvih mrazeva.
U našim agroekološkim uslovima krmni sirak i sudanska trava mogu se sejati u tri roka: glavnom, naknadnom i postrnom. Jedan od kritičnih momenata u proizvodnji može biti pravovremena setva. To su izrazito toploljubive biljke, pa je za klijanje i nicanje neophodno da setveni sloj zemljišta dostigne minimalnu temperaturu od 12 do 14 stepeni. U zavisnosti od klimatskih uslova, optimalno vreme za setvu u glavnom roku je poslednja dekada aprila do polovine maja.
Ranijom usev izlažemo opasnosti od mrazeva, na koje biljke reaguju usporenim nicanjem i rastom, a u zavisnosti od trajanja perioda niskih temperatura često i propadanjem u potpunosti. Najpovoljniji period za krmni sirak i sudansku travu kao naknadnog useva je između 15. maja i 15. juna. Postrna setva ove dve vrste trebala bi da se završi do kraja prve polovine jula meseca.
Svako zakašnjenje dovodi do smanjenja broja otkosa i značajnijih gubitaka u prinosu usled manjeg broja dana do prvih jesenjih mrazeva, što se kasnije ne može nadoknaditi agrotehničkim merama.
Setva ovih biljaka izvodi se na dobro obrađeno (osnovna obrada izvodi se na dubini od 25 do 30 santimetara u jesenjem periodu) i pripremljeno zemljište. Predsetvena priprema izvodi se u proleće u cilju poravnavanja i usitnjavanja zemljišta radi što pravilnije setve, ujednačenijeg nicanja i kvalitetnijeg košenja. Optimalne količine đubriva određuju se na osnovu hemijskih analiza i planiranog prinosa. Nakon prvog otkosa preporučuje se unošenje 45 kg/ha azota prilikom prihrane.
Setva krmnog sirka i sudanske trave može biti usko ili širokoredna. Uskoredna se obavlja žitnim sejalicama, na međuredni razmak od 12,5-25 santimerata, sa setvenom normom od oko 30-40 kg/ha semena, zavisno od namene.
Da bi se dobio veći broj otkosa i ispoljio visok stepen regeneracije prilikom „skidanja” useva mora se voditi računa o vremenu i visini košenja (od 10 do 12 santimetara u cilju dobre regeneracije). Na taj način, u zavisnosti od uslova uspevanja dobija se 2-3 otkosa, što rezultira u visokom godišnjem prinosu biomase“, rekla je Ivana Vasilijić dipl.inž. PSS Zrenjanin.

Zemljoradnička zadruga „Mladenova krajina“ organizuje Prvi mini sajam poljoprivrede „Banatska traktorijada“, koji će biti održan u subotu, 25. aprila, sa početkom u 10 časova, u Česteregu.

Stanje useva i aktuelni poslovi iz zaštite bilja

„Ozima pšenica i ječam su u dobroj kondiciji sa različitim intenzitetom simptoma biljnih bolesti zavisno od lokaliteta i sprovedenih agrotehničkih mera. Na parcelama iz ranijih rokova setve, ozimi se nalaze imeđu formiranog prvog i drugog kolenca, a iz kasnije setve u fazi prvog.

Konstatujemo da je na gotovo svim parcelama registrovano dobro bokorenje sa razvijena dva do četiri sekundarna stabla, dok ječam ima čak i do šest.

Uljana repica je, takođe zavisno od vremena setve (i ostalih agrotehničkih mera) u stadijumu cvetanja i formiranja sekundarnih grana. Količina padavina u periodu nicanja drastično je uticala na kondiciju i napredak useva. Niske temperature nisu ostavile značajnije posledice, jer su bili zaštićeni snežnim pokrivačem.

Vizuelnim pregledima ozimih strnih žita na više lokaliteta, uočeni su simptomi pegavosti različitih prouzrokovača i pepelnice. Kod ječma intenzivno je prisutna mrežasta pegavost koja zahvata manji ili veći deo listova. Intenzitet simptoma biljnih bolesti zavisi od faze razvoja (veći procenat je na ranijim rokovima setve), osetljivosti sortimenta i ostale primenjene agrotehnike. Registrovan je izrazito veliki pritisak zimskih korova: veronika, mišljakinja, mrtva kopriva. Guše usev, sprečavaju bokorenje, troše vodu i hranljive materije. U predhodnom periodu proizvođačima ozime pšenice, preporučili smo herbicidne tretmane, a uzgajivačima ječma i fungicidni i herbicidni. Vreme za fungicidni tretman odrediće prisustvo biljnih bolesti, osetljiva faza i vremenski uslovi.

Kod uljane repice prati se dalja pojava repičinog sjajnika, kao i praćenje fenoloških faza, jer je porastom temperature došlo do cvetanja na primarnom stablu i pojave butona, kao i početak grananja. Početkom treće dekade marta krenula je setva šećerne repe. Prema ulovima sa feromonskih klopki postepeno dolazi do migracije repine pipe na novoposejana repišta. Uskoro se planira setva kukuruza i suncokreta. Upozoravamo proizvođače da u sledećem periodu, zbog rasta temperature zemljišta, mogu očekivati pojavu kukuruzne pipe, peščara, popca, odnosno, javljanje polifagnih štetočina koje svojom ishranom oštećuju biljke u fazi klijanja i nicanja, pojavi ponika. Prateći prognozu vremena možemo očekivati padavine i nešto niže temperature vazduha krajem prve dekade aprila. Posledice pada temperature odraziće se i na prinos i zdravstveno stanje. Koštičavo voće je u različitim etapama – od cvetanja do precvetavanja što predstavlja vrlo osetljiv period za infekciju gljivom koja prouzrokuje sušenje cvetova i grančica, i drugom koja stvara šupljikavost lista. Preventivna zaštita se mora sprovoditi u odnosu na stepen, vremenske uslove, pojavu i let pčela.

Jabučaste vrste su u stadijumu cvetanja, kad postoji opasnost od infekcije bakterijskim i gljivičnim oboljenjima. Prateći razvoj i oslobađanje askospora gljive prouzokovača čađave krastavosti registrujemo intenzivnije sazrevanje, te u povoljnim uslovima (padavine) može doći do infekcije, a preporučuje se preventivna primena fungicida“, rekla je Snežana Parađenović, PSS Zrenjanin.

Priprema i đubrenje zemljišta za prolećnu setvu povrća na otvorenom polju predstavljaju ključne korake za postizanje visokih prinosa i zdravih biljaka.

„Dobra priprema počinje već posle jesenje žetve, uklanjanjem žetvenih ostataka i korova, kako bi se smanjio pritisak bolesti i štetočina. Tokom zime, poželjno je da zemljište ostane grubo izorano, kako bi mraz razbio grude i poboljšao strukturu.
Rano u proleće pristupa se finalnoj pripremi. Najpre se vrši drljanje ili tanjiranje radi poravnavanja površine i zadržavanja vlage. Zatim sledi sitnjenje zemljišta kultivatorom ili frezom, kako bi se formirao rastresit, ali stabilan setveni sloj dubine 5–10 cm, u zavisnosti od vrste povrća. Važno je da zemljište ne bude previše mokro, jer obrada u takvim uslovima dovodi do sabijanja i stvaranja pokorice.

Đubrenje se planira na osnovu agrohemijske analize zemljišta, kako bi se utvrdile potrebe za azotom, fosforom i kalijumom. Osnovno đubrenje obično se obavlja tokom jesenje ili rane prolećne obrade, primenom organskih đubriva (stajnjak, kompost) i mineralnih NPK đubriva u preporučenim količinama. Predsetvena priprema često uključuje dopunsko azotno đubrenje radi podsticanja početnog porasta. Kod osetljivih povrtarskih kultura posebno je važno izbegavati preterane doze azota, kako bi se sačuvao kvalitet i smanjilo nakupljanje štetnih materija u plodovima. Dobro pripremljeno i pravilno oplođeno zemljište osnov je uspešne prolećne proizvodnje povrća“, rekao je Dragan Marković dipl.ing.
PSS Zrenjanin

Uvođenje i primena eAgrar sistema, počev od 2023.godine, predstavlja značajan iskorak u digitalizaciji i modernizaciji srpske poljoprivrede.

„Posebna prednost ovog sistema je veći stepen kontrole unetih podataka, uvezivanje relevantnih registara (Veterinarskog, Katastra itd.), kao i brža isplata podsticaja u poljoprivredi. Za poljoprivredne proizvođače obezbeđena je veća sigurnost podataka jer se u svako zasebno gazdinstvo ulazi putem aplikacije ConsentID i šifre koju određuje sam domaćin.

Od momenta uvođenja, elektronskom sistemu eAgrar mnogo lakše su se prilagodili poljoprivrednici sa određenim predznanjem o informacionim tehnologijama. Međutim, i dalje imamo velik broj domaćina koji nemaju dovoljan stepen elektronske pismenosti, ne koriste računare niti telefone novije genaracije. Za njih eAgrar predstavlja tehnički nepromostivu prepreku za pristup sistemu Registrovanih Poljoprivrednih Gazdinstava (RPG), a kao jedini siguran put u rešavanju ovog problema nameće se neophodnost rada na njihovoj edukaciji.

Upravo iz tog razloga Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin u narednih godinu dana sprovešće projekat pod nazivom „Unapređenje digitalizacije u poljoprivredi kroz podršku poljoprivrednicima za uspostavljanje softverskog rešenja eAgrar u 2026.godini“. Projekat će se bazirati na obuci poljoprivrednika, kroz organizovanje niza praktičnih radionica, kako bi mogli samostalno da koriste određene digitalne alate i upravljaju svojim nalozima na platformi eAgrara. Od učesnika obuke na kraju projekta očekuje se postizanje određene samostalnosti u radu, u vidu ažuriranja podataka u gazdinstvu, obnove statusa, štampanju izvoda iz registra, brisanju ili unosu određenih parcela, konkurisanju za razne vrste podsticaja itd.

Ovakvi sistemi trebalo bi da doprinesu bržem ruralnom razvoju i unapređenju proizvodnje na svakom gazdinstvu, a PSS Zrenjanin poljoprivrednicima srednjebanatskog okruga kroz stručnu pomoć i podršku omogućava da to i postignu“, rekla je Maja Martinov PSS Zrenjanin.

Na osnovu člana 137. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br. 36/2011,
99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) Skupština
privrednog društva POLjOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA ZRENjANIN DRUŠTVO
SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZRENjANIN, Petra Drapšina 15, na 34.
sednici održanoj u poslovnim prostorijama u sedištu Društva u Zrenjaninu, Petra
Drapšina 15, dana 29.01.2026. godine, donela je sledeću:
ODLUKU

Jednoglasno je doneta odluka o Planu javnih nabavki za 2026. godinu.

Predsednik Skupštine društva
Svetozar Stefanov

Plan javnih nabavki:

Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin poseduje inovativno vozilo koje poseduje najsavremeniju opremu kojom se obavlja uzorkovanje zemljišta. Tako dobijeni podaci omogućavaju poljoprivrednicima da optimalno primene đubriva, što dovodi do smanjena troškove proizvodnje i zaštite zemljište od prekomerne upotrebe hemikalija.

Poljoprivredni proizvođači koji žele da obave uzorkovanje zemljišta mogu da se jave Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin. Na taj način dobijaju tačne informacije o stanju svog zemljišta, što je ključno za pravilnu ishranu biljaka i postizanje boljih prinosa.

Uzorkovanje nakon skidanja useva

Analizom zemljišta na parametre kontrole plodnosti, poljoprivredni proizvođači dobijaju preporuku o pravilnom đubrenju u naredne četiri godine. Ova mera dovodi do značajne racionalizacije upotrebe đubriva u odnosu na praksu koja je zastupljena u našoj zemlji.

Kontrola plodnosti vrši se po potrebi i najmanje svake četiri godine. Rezultati analize zavise od pravilnog uzimanja uzoraka zemljišta, kao i ispravnost zaključaka i predložene mere đubrenja.

Prosečni uzorak sastoji se od 20-25 pojedinačnih jedinica zemljišta (broj zavisi od veličine površine proizvodne parcele) koje se mešaju i pravi se prosečan uzorak koji potiče sa proizvodne parcele površine do pet hektara. Ako je površina veća, njiva je podeljena na nekoliko delova iz kojih se uzima prosečni uzorak zemljišta.

Pod proizvodnom parcelom se smatra ona koja je u proteklih nekoliko godina korišćena kao celina pod jednom gajenom kulturom. Vreme uzorkovanja zemljišta je nakon skidanja useva (leto – strnine ili jesen – okopavine). Vreme uzorkovanja za voćnjak i vinograd je posle ili pre početka vegetacije, najpoželjnije pre osnovne obrade zemljišta.

Kretanje po parcelama može biti na „šahovski izgled” ili „dijagonalno”. Važno je da prosečni uzorak predstavlja što je moguće ravnomerniju raspodeljenost na celoj površini parcele. Pojedinačni uzorci uzimaju se sondom ili ašovom na dubini od 0-30 cm na lokalitetima koje su u poljskoj i povrtarskoj proizvodnji, ili na dubini od 0-30 cm i 30-60 cm na parcelama koje su u proizvodnji voća i vinograda.

Nakon uzorkovanja, oko 0,3-0,5 kg zemlje se stavi u polietilensku kesu i dostavi laboratoriji.

ADRESA POLJOPRIVREDNE STRUČNE SLUŽBE ZRENJANIN

Petra Drapšina 15

KONTAKT TELEFON

023 / 548-501