Дана 24.07.2026. године, са почетком у 09:00 часова, одржана је 80. ванредна седница Окружног штаба за ванредне ситуације Средњобанатског управног округа Зрењанин, на којој је разматранo о актуелној ситуацији на територији Средњобанатског управног округа, у вези са појавом сточне болести Афричка куга свиња.

На седници је донет следећи:

З А К Љ У Ч А К

У циљу превентивног и оперативног деловања, у заштити од заразне болести Афричке куге свиња, потребна је синхронизована активност свих структура на територији Средњобанатског управног округа Зрењанин.

Појачати контролу промета животиња на фреквентним саобраћајницама, мостовима..

Ажурирати списак сточних јама – гробница по месним заједницама где ће се вршити закопавање угинулих и еутаназираних свиња.

Ажурирати спискове људи који ће бити ангажовани на пословима сузбијања и искорењивања АКС ( радне машине, превозна средства, људство које ће учествовати у уклањању угинулих и еутаназираних свиња).

Појачати обилазак ловишта као вид пасивног надзора ради утврђивања присуства лешева угинулих дивљих свиња као индикатора о присуству вируса АКС.

Обавезно обележавање свиња и регистрација газдинстава на којима се држе свиње.

Спровести медијску кампању ради подизања свести становништва, посебно држалаца свиња о опасности која прети од АКС (за сваку промену здравственог стања свиња обавезно позвати ординирајућег ветеринара и ветеринарску инспекцију).

Обавезе јединица локалних самоуправа и свих надлежних служби је да прате ситуацију на терену, пруже сву неопходну помоћ ветеринарској служби и ветеринарској инспекцији, а по потреби одрже и седнице штабова за ванредне ситуације.

Uzorkovanje i analiza zemljišta su osnova za racionalno i ekonomično đubrenje.

„Bez preciznih nalaza, đubrenje se često vrši „na procenu“, što može dovesti ili do previše ili do premalo mineralnih đubriva, sa posledicama na proizvodnju, cenu i ekologiju. Uzorkovanje omogućuje da se na osnovu stvarnog stanja u zemljištu formiraju tačne preporuke za svaku biljnu kulturu.

Zemljište se uzorkuje tako da uzorak predstavlja celinu parcele. Najbolje je da se uzorkovanje radi posle skidanja useva. Najbolji vremenski okvir za uzorkovanje je u leto ili u jesen, pre nego što se počne sa đubrenjem i setvom. U tom periodu zemljište je najstabilnije.

Prvo se parcela deli na jednake zone (po vrsti zemljišta, nasleđa, istoriji korišćenja). Za svaku zonu uzima se 10–15 malih uzorka dubine 20–30 cm (ili po dubini osnove korenja), raspoređeni po celoj površini, koji se potom mešaju u jedan zajednički uzorak. Uzorke treba uzimati sa čistog alata, bez blata i ostataka, i staviti u čistu, označenu posudu a kasnije obeležiti etiketom i zapakovati u pvc kesicu..

Analiza zemljišta se radi na svake 4 godina za jednu parcelu. To znači: da se ne propusti da su se neki elementi u zemljištu povećali ili su se smanjili, i da se potom ne daje previše ili premalo đubriva, što bi moglo da smanji prinos ili da izazove štetne posledice za zemljište i okolinu.

Direktnim metodama u laboratoriji se utvrđuje trenutni sadržaj kalijuma i fosfora u zemljištu. Na osnovu tih vrednosti i planiranih biljnih kultura, dobijaju se preporuke za količine mineralnih đubriva koje su potrebne po kulture, čime se omogućuje precizno i efikasno đubrenje.

Poljoprivredna stručna služba poseduje specijalno vozilo sa sondom za uzorkovanje zemljišta i pruža usluge uzorkovanja zemljišta“, rekao je Dragan Marković dipl.ing. PSS Zrenjanin.

Ratarski usevi su poslednjih godina pod stalnim udarom suše, što direktno ugrožava prinose i stabilnost domaće poljoprivrede. Nedostatak padavina u aprilu već je značajno umanjio rod pšenice.

„Imajući u vidu  da je navodnjavanje skupo i slabo zastupljeno, ratari moraju primenjivati alternativne agrotehničke mere kako bi ublažili negativne efekte suše i sačuvali dragocenu vlagu u zemljištu.

Prvi i ključni korak nakon završetka žetve pšenice jeste obrada strništa. Ova plitka obrada izvodi se odmah po odlasku kombajna sa njive i ima presudan značaj za očuvanje vlage tokom vrelih letnjih meseci.

Nakon žetve, površinski sloj zemljišta je najčešće zbijen i isušen, dok u dubljim slojevima još uvek ima vlage. Ljuštenjem strništa i zaoravanjem žetvenih ostataka prekida se kapilarni uspon vode i sprečava njeno isparavanje, jer stvoreni rastresiti površinski sloj deluje kao prirodni izolator. Pravilno izvedena operacija smanjuje isparavanje sa površine za 8 do 36 %, omogućavajući zemljištu da efikasnije upija letnje padavine.

Sačuvana vlaga donosi višestruku korist:

Provociranje korova: Podstiče se klijanje i nicanje semenki korova, koje se potom lako uništavaju narednom obradom.

Brže razlaganje žetvenih ostataka: Mikroorganizmi dobijaju optimalne uslove za mineralizaciju i razgradnju biljnih ostataka.

Indirektna korist od ljuštenja strništa ogleda se i u sprečavanju i ublažavanju većeg broja štetnih /negativnih uticaja (isušivanje, formiranje pokorice, zakorovljenosti i razmnožavanju štetočina) u površinskom sloju i u slojevima ispod.

Ljuštenje strništa je zahvat plitke obrade i izvodi se do dubine od 10 do 15 cm. Ukoliko se ovaj posao ne uradi odmah i površinski sloj se potpuno isuši, obradu treba odložiti i sačekati prvu kišu koja će navlažiti zemljište do željene dubine rada.

Očuvanje i popravka  plodnosti i strukture zemljišta na oranicama osnovni  je element kojim možemo umanjiti posledice stresnih uslova sredine“, rekla je Ivana Vasilijić dipl.ing. PSS Zrenjanin.

Uticaj ljuštenja na vodni režim zemljišta (Birk s M rta, 1995)

U oplemenjivačkom procesu stvaranja novih sorti višnje, u našoj zemlji izdvojilo se nekoliko vrlo zapaženih klonova. Oni se u odnosu na standardni sortiment ističu po visokoj rodnosti, umerenoj bujnosti stabla, boljoj otpornosti na najznačajnije bolesti i štetočine. Sa unapređenjem tehnoloških osobina ploda (krupnoća, čvrstoća, sadržaj šećera i kiselina), posebno se izdvojila šumadinka. 

„Višegodišnjim radom selekcionera A.Stančevića i P.Mišića, stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku kao rezultat ukrštanja kereške i hajmanove konzervne, a zatim i zvanično priznata kao nova sorta 1984. godine.

Šumadinka u našim agro-ekološkim uslovima pokazuje izuzetnu otpornost na mraz i sušu, pa uz primenu svih neophodnih agrotehničkih i pomotehničkih mera daje odlične rezultate. Folijarna primena kalcijum-nitrata u fazi promene boje ploda smanjuje rizik od pucanja pokožice uzrokovanog obilnim padavinama pred berbu i produžava mogućnost njenog skladištenja.

Slabija do umerena bujnost stabla, uz istovremeno razgranatu krunu oborenog položaja grana, čini je veoma pogodnom za klasičnu ali i gustu sadnju sa razmakom (4 x 3m). Izrazito je samooplodna vrsta koja se uspešno gaji u monokulturi, najčešće kalemljena na generativne podloge magrivu i divlju trešnju. Šumadinka vrlo rano prorodi, već u drugoj godini po sađenju, a zatim u periodu punog plodonošenja redovno i obilno rađa sa prinosima i do 25 t/ha.

Sazreva u prvoj dekadi jula, dajući najkrupnije plodove među višnjama prosečne mase (6,5-7 g), sa pokožicom tamno crvene boje, okruglog oblika, na peteljci dugoj do 4 cm. Meso ploda je srednje čvrsto, kiselo i vrlo aromatično, sa sadržajem suve materije oko 14,5 %, i sokom rubin crvene boje.

Zbog izražene sklonosti ka ogoljavanju grana i tendenciji formiranja roda na periferiju krune, šumadinka je izuzetno zahtevna u pogledu rezidbe, koja mora biti redovna uz očuvanje dominirajućih rodnih grančica (mešovitih pupoljaka i majskih buketića). Ovom merom obezbeđuje se bolja osvetljenost krošnje, što je ključno za intenzivnu obojenost i nakupljanje šećera u plodu.

Visok potencijal rodnosti i odlične nutritivne osobine plodova pogodnih za razne vidove prerade u industriji i domaćinstvu, dovoljan su razlog za preporuku uzgoja šumadinke kako na okućnicama tako i za podizanje savremenih intenzivnih zasada“, istakla je Maja Martinov, master voćarstva PSS Zrenjanin.

Na oglednom polju „Zlatica“ Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin održana je tradicionalna manifestacija „Dan polja strnih žita srednjeg Banata“.

„Poljoprivrednim proizvođačima i stručnoj javnosti predstavljen je makroogled sa ukupno 76 sortnih parcela, među kojima je 59 parcela ozime pšenice, tri vrste tritikalea i 14 sortnih vrsta ozimog ječma. Ovo je bila prilika da paori uporede stanje na svojim njivama i izaberu najbolji sortiment za narednu setvu“, rekao je Đorđe Stojaković, direktor Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

​Pšenica na 57.000 hektara: Sve teža borba sa klimatskim nepogodama

​Pšenica je ove godine u regionu Srednjeg Banata zauzela značajnu površinu od oko 57.000 hektara. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ova kultura iz godine u godinu sve teže odoleva ekstremnim vremenskim prilikama.

​„Svake godine imamo dosta nepredvidivih uslova koji prate samu proizvodnju – od suše, bolesti i štetočina, pa do naglih smena visokih i niskih temperatura“, istakla je Zorica Rajačić, savetodavna služba Poljoprivredne stručne službe.

„Kada je reč o pšenici, prva žetva se očekuje veoma brzo. Najranije sorte će ući u fazu pune zrelosti već za sedam do deset dana. Prema trenutnim procenama, ovo će biti jedna prosečna agroekonomska godina. Stanje na terenu najviše su obeležili kasni mrazevi tokom maja, kao i izrazito sušan period tokom aprila. Iako je pšenica iz marta izašla sa odličnim potencijalom i velikim brojem sekundarnih stabala usled dobrog bokorenja, zbog nedostatka vlage u aprilu počela je naglo da odbacuje lisnu masu jer nije mogla da iznese toliki sklop“, rekla je Snežana Parađenović iz Prognozno- izveštajne službe PSS.

​„​Rekordne površine i nesvakidašnje mere: Navodnjavali čak i pšenicu

​Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nastavlja da sprovodi konkurse koji direktno doprinose unapređenju domaće proizvodnje. Iz Sekretarijata ističu da je ovo rekordna godina kada su u pitanju zasejane površine pod ozimim kulturama generalno (pšenica, uljana repica i ječam).

​Zbog hroničnog nedostatka vlage i zakašnjelih prolećnih kiša, zabeleženi su i nesvakidašnji potezi na banatskim oranicama.

​„Svake godine opredeljujemo sredstva za nabavku sistema za navodnjavanje, a ove godine imamo primere gde su naši poljoprivrednici navodnjavali čak i pšenicu, što je inače prava retkost u agroekonomskoj godini“, rekao je Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog Sekretara za poljoprivredu.

​Iz Pokrajine dodaju da je na aktuelni konkurs pristiglo prijava u vrednosti od 480 miliona dinara. One se trenutno obrađuju, a za oko mesec dana očekuje se donošenje odluka kako bi proizvođači krenuli u realizaciju investicija i podizanje novih sistema.

​Reč paora: „Sa ovom cenom bićemo na pozitivnoj nuli“

​Poljoprivrednici koji su posetili ogledno polje dele zabrinutost i potvrđuju da se pšenica ubrzano suši usled sparnog vremena u poslednjim danima.

​„Na našim njivama je malo gušći sklop jer smo povećali setvenu normu za 10 do 20 odsto. Ranije sorte su nam, baš kao i prošle godine, u znatno boljoj kondiciji i pokazaće bolji prinos nego kasne sorte, na koje su suša i kasan mraz loše uticali. Što se tiče finansijskog rezultata, sa cenom koja se najavljuje, mislim da ćemo biti na pozitivnoj nuli“, ističe  Stevica Petrić, poljoprivrednik iz Botoša.
 

93. međunarodni poljoprivredni sajam, biće održan od 16. do 21. maja na Novosadskom sajmu.

Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin ove godine će biti domaćin na sajmu Poljoprivrede ispred Stručnih službi.

 Na Novosadskom sajmu biće prikazana najnovija dostignuća u oblasti poljoprivrede i pratećim industrijama, a proizvodi koji stižu iz celog sveta garantuju najkvalitetnije i najbolje što postoji u domenu agrara, mehanizacije, usluga, opreme, hrane i pića.

Stručna služba Zrenjanin će u master hali na samom ulazu Ispred štanda Pokrajinskog sekretarijata predstaviti svoje vozilo.

Reč je o jednogodišnjim biljkama sa raznovrsnom upotrebom (sveža zelena krma, seno, silaža ili senaža), za čije gajenje su potrebna relativno mala ulaganja. U slučaju deficita kabastih stočnih hraniva mogu da budu adekvatna zamena u ishrani preživara. Odlikuju se dugim vremenskim periodom korišćenja, kontinuirano od polovine jula do pojave prvih mrazeva.
U našim agroekološkim uslovima krmni sirak i sudanska trava mogu se sejati u tri roka: glavnom, naknadnom i postrnom. Jedan od kritičnih momenata u proizvodnji može biti pravovremena setva. To su izrazito toploljubive biljke, pa je za klijanje i nicanje neophodno da setveni sloj zemljišta dostigne minimalnu temperaturu od 12 do 14 stepeni. U zavisnosti od klimatskih uslova, optimalno vreme za setvu u glavnom roku je poslednja dekada aprila do polovine maja.
Ranijom usev izlažemo opasnosti od mrazeva, na koje biljke reaguju usporenim nicanjem i rastom, a u zavisnosti od trajanja perioda niskih temperatura često i propadanjem u potpunosti. Najpovoljniji period za krmni sirak i sudansku travu kao naknadnog useva je između 15. maja i 15. juna. Postrna setva ove dve vrste trebala bi da se završi do kraja prve polovine jula meseca.
Svako zakašnjenje dovodi do smanjenja broja otkosa i značajnijih gubitaka u prinosu usled manjeg broja dana do prvih jesenjih mrazeva, što se kasnije ne može nadoknaditi agrotehničkim merama.
Setva ovih biljaka izvodi se na dobro obrađeno (osnovna obrada izvodi se na dubini od 25 do 30 santimetara u jesenjem periodu) i pripremljeno zemljište. Predsetvena priprema izvodi se u proleće u cilju poravnavanja i usitnjavanja zemljišta radi što pravilnije setve, ujednačenijeg nicanja i kvalitetnijeg košenja. Optimalne količine đubriva određuju se na osnovu hemijskih analiza i planiranog prinosa. Nakon prvog otkosa preporučuje se unošenje 45 kg/ha azota prilikom prihrane.
Setva krmnog sirka i sudanske trave može biti usko ili širokoredna. Uskoredna se obavlja žitnim sejalicama, na međuredni razmak od 12,5-25 santimerata, sa setvenom normom od oko 30-40 kg/ha semena, zavisno od namene.
Da bi se dobio veći broj otkosa i ispoljio visok stepen regeneracije prilikom „skidanja” useva mora se voditi računa o vremenu i visini košenja (od 10 do 12 santimetara u cilju dobre regeneracije). Na taj način, u zavisnosti od uslova uspevanja dobija se 2-3 otkosa, što rezultira u visokom godišnjem prinosu biomase“, rekla je Ivana Vasilijić dipl.inž. PSS Zrenjanin.

Zemljoradnička zadruga „Mladenova krajina“ organizuje Prvi mini sajam poljoprivrede „Banatska traktorijada“, koji će biti održan u subotu, 25. aprila, sa početkom u 10 časova, u Česteregu.

Stanje useva i aktuelni poslovi iz zaštite bilja

„Ozima pšenica i ječam su u dobroj kondiciji sa različitim intenzitetom simptoma biljnih bolesti zavisno od lokaliteta i sprovedenih agrotehničkih mera. Na parcelama iz ranijih rokova setve, ozimi se nalaze imeđu formiranog prvog i drugog kolenca, a iz kasnije setve u fazi prvog.

Konstatujemo da je na gotovo svim parcelama registrovano dobro bokorenje sa razvijena dva do četiri sekundarna stabla, dok ječam ima čak i do šest.

Uljana repica je, takođe zavisno od vremena setve (i ostalih agrotehničkih mera) u stadijumu cvetanja i formiranja sekundarnih grana. Količina padavina u periodu nicanja drastično je uticala na kondiciju i napredak useva. Niske temperature nisu ostavile značajnije posledice, jer su bili zaštićeni snežnim pokrivačem.

Vizuelnim pregledima ozimih strnih žita na više lokaliteta, uočeni su simptomi pegavosti različitih prouzrokovača i pepelnice. Kod ječma intenzivno je prisutna mrežasta pegavost koja zahvata manji ili veći deo listova. Intenzitet simptoma biljnih bolesti zavisi od faze razvoja (veći procenat je na ranijim rokovima setve), osetljivosti sortimenta i ostale primenjene agrotehnike. Registrovan je izrazito veliki pritisak zimskih korova: veronika, mišljakinja, mrtva kopriva. Guše usev, sprečavaju bokorenje, troše vodu i hranljive materije. U predhodnom periodu proizvođačima ozime pšenice, preporučili smo herbicidne tretmane, a uzgajivačima ječma i fungicidni i herbicidni. Vreme za fungicidni tretman odrediće prisustvo biljnih bolesti, osetljiva faza i vremenski uslovi.

Kod uljane repice prati se dalja pojava repičinog sjajnika, kao i praćenje fenoloških faza, jer je porastom temperature došlo do cvetanja na primarnom stablu i pojave butona, kao i početak grananja. Početkom treće dekade marta krenula je setva šećerne repe. Prema ulovima sa feromonskih klopki postepeno dolazi do migracije repine pipe na novoposejana repišta. Uskoro se planira setva kukuruza i suncokreta. Upozoravamo proizvođače da u sledećem periodu, zbog rasta temperature zemljišta, mogu očekivati pojavu kukuruzne pipe, peščara, popca, odnosno, javljanje polifagnih štetočina koje svojom ishranom oštećuju biljke u fazi klijanja i nicanja, pojavi ponika. Prateći prognozu vremena možemo očekivati padavine i nešto niže temperature vazduha krajem prve dekade aprila. Posledice pada temperature odraziće se i na prinos i zdravstveno stanje. Koštičavo voće je u različitim etapama – od cvetanja do precvetavanja što predstavlja vrlo osetljiv period za infekciju gljivom koja prouzrokuje sušenje cvetova i grančica, i drugom koja stvara šupljikavost lista. Preventivna zaštita se mora sprovoditi u odnosu na stepen, vremenske uslove, pojavu i let pčela.

Jabučaste vrste su u stadijumu cvetanja, kad postoji opasnost od infekcije bakterijskim i gljivičnim oboljenjima. Prateći razvoj i oslobađanje askospora gljive prouzokovača čađave krastavosti registrujemo intenzivnije sazrevanje, te u povoljnim uslovima (padavine) može doći do infekcije, a preporučuje se preventivna primena fungicida“, rekla je Snežana Parađenović, PSS Zrenjanin.